U slobodno vreme...

Tako sam nazvala ovaj članak zbog teme radova anonimnog autora koje sam pronašla. Kombinacija crteža i realnih stvari učinila je ovu ideju drugačijom.

Ponosna sam učiteljica, jer sam uspela u misiji da mojoj prijateljici prenesem znanje ovog zanata. Ovo je ruku njenih delo. Stvorila je savršeni kutak za sebe! 

Ideja koju i vi možete iskoristiti!

 To je bilo drugačije vreme, kao da je prošlo mnogo od toga vremena. Jeste više od 15 godina ali opet dosta toga se promenilo! Ovo su rečenice osobe mojih godina koja je podelila svoje misli na Facebook-u. Podsetila me je na detinjstvo...

"Nisam imаla iPhone, ni laptop, ni Xbox. Igrala sam žmurke, vozila sam BMX. Išla sam kući kada je počinjao mrak. Mama me nije zvala mobilnim, već je vikala 'KUUUĆIIII!' Umesto Facebooka provodila sam celi dan na travi, u pesku. Nisam sedila kući i igrala igrice, već sam se mlatila napolju sa najboljim ortakom. Nisam jurila u Need for speed, nego sam se sankala u parku i lomila ruke, smejala i dolazila kući ushićena tek kad mi se prsti skroz zalede. Nije bilo antibakterijskog gela, već smo se igrali blatom i zemljom. Svako jutro smo gledali Tom & Jerryja i Pticu trkačicu, a ne neke retardirane japanske crtiće. Igrali bismo se poljubac šamar i međusobno stidljivo ljubakali, a ne snimali porniće u školskim wc-ima. Jeli bismo sladoled, bacali petarde i noću pričali strašne priče, a ne išli naokolo sa noževima i boli se međusobno. Uveče bi legla u krevet, bez ijedne brige u glavi. TO SU BILI DANI, TO JE BIO ŽIVOT!"