U slobodno vreme...

Veštica iz Portobela

Knjige — Autor artistanci @ 18:52

 

 ..."Verujemo da svet zavisi od nas, da nas naša deca ne razumeju, iako smo savršeni roditelji, da su naši nadređeni nepravedni, da je san svakog ljudskog bića da nikad ništa ne radi i da čitav život provode u putovanjima. Mnogima je jasno da u toj priči nešto ne škipi, ali pošto ne žele ništa da menjaju, trude se da taj problem što pre odstrane iz svoje svesti. Samo malobrojni pokušavaju da shvate u čemu je greška i na kraju se suočavaju sa Senkom.

Senka je naša tamna strana, ona koja nam diktira kako da se ponašamo i kako da postupamo.... Senka je tu da nas spreči da napredujemo, i obično uspeva u tome: vraća nas unazad, i mi brzo posustajemo isti oni koji ipak uspevaju da izdrže to suočavanje sa sopstvenom paučinom i kažu: "Priznajem, tačno  je da imam mnoge mane, ali ja sam dostojna osoba i hoću da idem napred!"..... 

 

 Knjiga koja mi se posle dužeg vremena veoma dopala. Čitala sam više knjiga od Paula Koelja, međutim ova knjiga mi je najjači utisak ostavila do sada. Iskreno, nije za svakoga. Suština knjige  je u razmišljanju i kako gledate ovakve teme. Nije za ljude koji se ograničavaju u svakom smislu- psihološkom, religijskom...

 


KO RAZUME, SHVATIĆE

Korisni IT — Autor artistanci @ 23:30

Sam naslov govori da sledi priča koja me je opet oduševila i koju sam, naravno pronašla uz pomoć Interneta. Sviđa mi se, pisac je napisao lepo i objasnio neke stvari. Zato, ko razume, shvatiće! ;)

 Ljudi su uvek nezadovoljni onim što imaju, a često ni ne znaju što žele. Stalno se na nešto žale. Ratuju jedan s drugim i uništavaju prirodnu okolinu. Mrze one koji nisu kao oni. Zavise od mišljenja drugih ljudi, a često više ne veruju mudracima, već spletkarošima i demagozima. Mole se u ​​crkvi da bi odmah ponovo grešili. I to me opterećuje, vapio je anđeo.

Jednom se anđeo obratio Bogu sa molbom:

– Oče, imam problema.

– Šta te brine, anđele moj? – dobronamerno se osmehnu Gospod.

 

 

– Vidiš, Tvorče, postalo mi je teško da obavljam anđeoske dužnosti, jer sam počeo nekako teže da razumem ljude… Čini mi se da ne prođe puno vremena, a oni počnu da me nerviraju! A meni je upravo naređeno da izražavam anđeosko strpljenje!

– Šta ti smeta kod ljudi? – upita Bog.

– Oni su uvek nezadovoljni onim što imaju, a često ni ne znaju što žele. Stalno se na nešto žale. Ratuju jedan s drugim i uništavaju prirodnu okolinu. Mrze one koji nisu kao oni. Zavise od mišljenja drugih ljudi, a često više ne veruju mudracima, već spletkarošima i demagozima. Mole se u ​​crkvi da bi odmah ponovo zgrešili. I to me opterećuje!

 – Da, sine moj, to je ozbiljna stvar – zamišljeno protrlja sedu bradu Gospod i dodade:

– U pravu si, s tim se mora nešto uraditi. I to brzo! Kod tebe se pojavilo osuđivanje, a to je znak da si prestao da budeš anđeo… Verovatno si se zarazio od ljudi!

– I ja tako mislim – oborenog pogleda reče anđeo. – Mislim da mi treba profesionalni rast. Čuo sam da neke anđele šalju na kurseve Povišene Kvalifikacije. Mogu li da zamolim da se pošaljem u školu?

– Možeš, sine moj. Ti tečajevi su zaista veoma efikasni! Oni koji dobro uče, po pravilu, postižu odlične rezultate.

– A koji predmeti se tamo uče? – upita znatiželjni anđeo.

– Razni. Najrazličitiji predmeti! Ja bih rekao, široko obrazovanje! Doslovno, to je Univerzitet za anđele. Sigurno ćeš tamo naći svoje drugove i istomišljenike, i neće ti biti dosadno.

– Kakav je oblik školovanja? Predavanja? Seminari?

– Većinom interaktivni. Sve kroz lično iskustvo, osećanja i doživljaje. Pa, i teorije će biti malo, pri tom s različitih tački gledišta. To je zbog povećanja pluralizma i zbog slobode izbora.

– Da, Tvorče, to je upravo ono što mi treba! Ja stvarno želim da prisustvujem takvim kursevima. Šta mi je potrebno za to?

– Šta ti treba? Samo da se upoznaš sa uslovima prijema, sine… Prvo, dobićeš telo, ono je jednom dato i zauvek, nema zamene. Može ti se sviđati ili ne, ali ono je jedino koje će ti biti na raspolaganju do kraja učenja. Sve ostalo ćeš dobijati na privremenu upotrebu, na jedan ili drugi rok. Je li jasno?

– Jasno. Ništa nije moje, osim tela. Njega treba čuvati jer je tokom celog vremena učenja samo jedno.

– Dalje… – nastavi Gospod: – Moraš učiti i danju i noću, onoliko dugo koliko je potrebno da se završi proces. Svaki čovek i svaki događaj će biti tvoji učitelji, zato da se vređaš i ljutiš na njih nema smisla.

 – A ako oni pogreše? – upita anđeo.

– Ne postoje greške, samo lekcije. I učitelji. Ti ćeš takođe biti nekoem učitelj, imaj to na umu.

– Ja? Učitelj??? Ali ja to ne umem! A ako ne uspem?

– Pa, i to može biti… Neuspeh je sastavni deo uspeha. Svaki neuspeh može biti proanaliziran i pretvoren u novi uspeh!

 

– A može li se napustiti lekcija, ako ti ne ide?

– Lekcija se ponavlja u različitim oblicima dok ne bude usvojena u potpunosti. Ako ne naučiš lake lekcije, one će postati još teže. Kada naučiš – položiš ispit i pređeš na sledeću lekciju. Oprosti, ali takav je program!

– Kako ću znati da sam naučio lekciju?

– Znaćeš da si naučio lekciju kada se tvoji postupci i shvatanja promene. Mudrost se dostiže kroz praksu.

 – Da, shvatio sam. Uskoro ću imati više mudrosti!

– Ne budi pohlepan, anđele! Ponekad je malo nečega bolje od mnogo ničega. Dobićeš šta god zaželiš. Verovatno ćeš podsvesno odrediti koliko ćeš energije trošiti, i kakve ćeš ljude sebi privući. Pogledaj na to što imaš i znaj da je upravo to ono što želiš. Tvoje „danas“ će biti opredeljeno tvojim „juče“, a tvoje „sutra“ će zavisiti od tvog „danas“.

– Ako ne grešim, ja sam izabrao to, i to mi je stvorilo probleme?

– Kako je spolja, tako je i unutra. I obrnuto. Spoljašnji problemi tačno odražavaju tvoje unutrašnje stanje. Ako promeniš nešto unutra , i spolja se postepeno sve menja. Život će ti reći!

– A kako? Kako ću ga čuti?

– Bol – to je način koji Univerzum koristi da bi privukao tvoju pažnju. Ako je telu ili duši bolno, to je signal da se mora nešto menjati!

– Hoće li mi ostali anđeli, koji pohađaju kurseve, nanositi bol, Oče?

 – Ne zaboravi da ste svi vi učenici, i svi imate iste uslove. Drugi su samo tvoj odraz u ogledalu. Ne možeš voleti ili mrzeti nešto što je u drugima, ako to ne odražava tvoje osobine. Zapamti: tamo su samo anđeli, baš kao i ti, drugih bića jednostavno nema. Tako da, svaka bol će biti samo igra, procena, reakcija tvog uma.

– Treba li još nešto da znam, Gospode?

– Verovatno, da. Želim da pokušaš da shvatiš: Tamo gde ideš nema boljeg mesta nego „ovde“. „Tamo“ nije bolje nego „ovde“. Prošlost tamo treba odmah zaboraviti, budućnost ne možeš predvideti, za tebe će istinski biti važansamo taj trenutak u kojem si „sada“.

– Teško mi je da shvatim to o čemu pričaš. Ali potrudiću se. Mislim da će mi učitelji sve objasniti, zar ne?

– Ne treba prebacivati odgovornost na učitelja ili nekog drugog. Učitelji će ti dati samo program, ali učiš samo ti!Koliko želiš da usvojiš – toliko će i ostati s tobom.

– Trudiću se da naučim što je više moguće!

– Da, anđele moj! Radi najbolje što možeš, i nećeš pogrešiti.

– A ti, Gospode, hoćeš li kao i do sada nastaviti da me vodiš? Ili moram da učim iz knjiga i beleški?

– Neću te napustiti ni na trenutak, sine moj! Ja ću biti s tobom i u tebi. Ali, ćemo biti daleko jedan od drugog, i moraćeš ponovo da naučiš da me čuješ. Mogu da te utešim: svi odgovori se nalaze u tebi. Znaš više nego što je napisano u knjigama ili beleškama. Sve što treba da učiniš je sledeće: Gledaj u sebe, slušaj sebe i veruj sebi. Dakle, ako se nisi predomislio, izvoli, sada ću te poslati tamo, na mesto učenja!

– Dobro, Oče! Spreman sam. Samo da ne zaboravim sve ove mudrosti!

– E, ovde te čeka iznenađenje, mališane – nasmejao se Bog. – Vidiš, suština ponovnog učenja anđela je u tome da oni ponovo kreću od nule, prolaze ceo program. Tako da ćeš zaboraviti sve ovo što sam izgovorio ovde. Setićeš se toga tek kad budeš spreman… Pa, idemo li?

– Idemo!

Anđeo je odlučno zamahnuo krilima i ugledao pred sobom otvoreni tunel, zatvorio je oči, zaronio, kao u bezdan, u totalnu neizvesnost. Ali, verovao je Bogu i stoga se nije dvoumio. Međutim, let nije bio dug… Razlegao se krik!

Negde na Zemlji rodio se još jedan čovek.

(Irina Konstantinova Seminova, „Bajke Eljfike“)


Intuicija

Korisni IT — Autor artistanci @ 12:23

 

 Nikad me nije prevarila, ni ovaj put! Stižem do nove raskrnice u životu! Iako, na izgled gubim, imam osećaj da posle tog gubitka desiće se nešto bolje nego do sada što je bilo. Ostaje mi da verujem u to, a ako ne grešim pisaću više o intuiciji! Evo nešto što mi je iskčilo na zidu Facebook profila i što može da nam pomogne da shvatimo da se sve dešava sa razlogom!

 

Željko Strinić Novi Profil :

Preko vašeg unutrašnjeg glasa svemir vam pomaže da donesete ispravnu odluku, drugim riječima da bi ste bili sretni, radosni, uspješni da ostvarite bilo koji cilj trebate čuti svoj unutarnji glas. Taj unutrašnji glas se zove intuicija. Tako ćete se u prostranstvu mogućnosti i varijanti kretati po najboljim idealnim trasama. Zvuči jednostavno no mnogi ljudi nemaju razvijenu intuiciju, a tako je iz dva razloga:
1. Globalna kultura i kolektivni programi čine na s robotima koji se oslanjaju samo na racio. Dakle na razum taj hladni logički aparat koji se aktivira u lijevoj polutki mozga, do te mjere da je glas razuma ili uma uvijek glasniji od glasa duše, a upravo je taj glas duše zapravo intuicija.
2. Čak i kada čujemo glas duše i kada imamo predosjećaj ne želimo ga poslušati jer smo zavedeni nekom idejom i sve smo iz kalkulirali unaprijed
i ako je to bilo samo puko maštanje. Često se to uočava u onim situacijama kada trebamo investirati u neki posao (kombinaciju) i kada imamo loš predosjećaj, kada su tu svi znaci da ne trebamo to učiniti pa ipak odlučujemo se na takav potez jer smo pohlepni i zaslijepljeni idejom velike zarade. Ovo mi je dobro poznato iz osobnog iskustva i više puta sam napravio takvu grešku da nisam poslušao svoju intuiciju i skupo platio lekciju.
Intuicija se razvija kroz meditaciju a postoje i vođene meditacije za razvoj intuicije. Upoznao sam ljude koji se bave financijskim ulaganjima, brokere i bankare i zaprepastio se kada sam čuo da često svoj radni dan započinju meditacijom, smatrao sam da ti hladni analitični tipovi kako sam ih nekada zamišljao nisu ni čuli za meditaciju a kamoli da je koriste kao jedan od važnih alata u svom poslu. Razvojem intuicije donositi ćete ispravne odluke koje će imati i dalekosežne dobre posljedice, nego će te čim dobijete neku informaciju znati što slijedi, čim upoznate nekoga osjetiti će te trebate li se s tom osobom i dalje družiti ili ne.


Stiže vikend

Korisni IT — Autor artistanci @ 20:08

Da li odbrojavate dane, sate kada ćete konačno se opustiti i bez žurbe ustati? Sto poslova i obaveza, kako radnim danima tako i vikendom. Ali vi ste ti koji organizujete vreme!

Ja sam ove nedelje odlučila da pored obaveza, vikendom izdvojim deo slobodnog vremena i isprobam novu poslasticu. Našla sam, probaću i mislim da će biti uspešno. Ako volite kao ja slatkiše probajte:

Čokoladne lazanje

 Potrebni sastojci:

Pakovanje čokoladnog keksa po izboru - preporuka Oreo,
6 kašika putera, istopljenog,
230 ml krem sira,
30 g šećera,
2 kašike hladnog mleka,
350 ml šlaga,
2 pakovanja gotovog pudinga od čokolade,
300 ml hladnog mleka,
100 g čokoladnih mrvica.

 Priprema:

Korak 1: Dno pleha premažite puterom. Čokoladni keks sameljite ili jednostavno izmrvite tako što ćete ga ubaciti u kesu i izlupati o radnu površinu. Dodajte istopljeni puter i mesite dok se ne stvori kompaktna masa. Utisnite masu na dno pleha i ubacite u frižider da se stegne.

Korak 2: Za to vreme u dubljoj posudi umutite krem sir i dodajte mleko i šećer. Mešajte dok se sve ne sjedini. Umutite polovinu šlaga i dodajte ga smesi. Prelijte preko korice i vratite u frižider na 10ak minuta da se stisne.


Korak 3: Puding pomešajte sa hladnim mlekom i umutite dok ne dobijete kompaktnu masu. Prelijte preko fila sa šlagom, pa ponovo vratite u frižider na hlađenje. Na kraju premažite ostatkom šlaga, pospite čokoladnim mrvicama i poslužite hladno! 

Izvor recepta: Mogu ja to sama.rs 


Zanimljiv fotograf

Kreativa life — Autor artistanci @ 11:23

Mislite da smo mi ljudi jedini koji fotografišu sebe i druge? I ja sam mislila sve do sada. Pogotovu ako se radi o slikanju podvodnim aparatom, ne bi vam palo na pamet da postoji živo biće koje je obožava takav način fotografisanja! U pitanju je Rambo, ženska hobotnica. Stvorenje koje živi u akvarijumu na Novom Zelandu. Trenutno slika goste, koristeći vodootporni digitalni aparat montiran na zid njegovog tanka. Njegov trener- Marko Vete, pomogao je Rambu da usavrši tehniku, što podrazumeva pritiskanje crvenog dugmeta svaki put kada čuje sirenu. Zanimljivo je to što je hobotnici trebalo svega tri puta ponavljanja da uspe da reaguje na sirenu i fotografiše. Istraživanja dokazuju da psima bi trebalo 10 puta ponavljanja, mačkama 20, a ljudima 15 puta da se ponovi da bi naučili. Tako naučnici tvrde! Na sledećem linku pogledajte kako to Rambo radi

 

 Link: http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/1520980-zaboravite-pola-koji-predvidja-rezultate-utakmica-ova-hobotnica-je-fotograf-video


Powered by blog.rs