Anđeo čuvar
Poučna priča koju sam pronašla na zovi "slučajno", a ništa nije slučajno!
Знајте да је с вама присутан кога је Бог одредио за сваког човека. Он непрестано бди и не може бити преварен; он види све и тама га не омета. Још знајте да је и Бог са њим.
Свети Антоније Велики
Naš Anđeo Čuvar ne samo da nas stalno podstiče da razmišljamo o večnom spasenju, nego nas stvarno čuva u raznim životnim situacijama. Reč „Čuvar” u ovom slučaju uopšte nije alegorija, o čemu vekovima svedoče dragocena iskustva mnogih hrišćana. Tako nas, na primer, Crkva ne poziva bez razloga da molimo Gospoda da Anđeo Čuvar posebno štiti putnike. Zaista nam je potrebno da nas Bog štiti posebno kad smo na putovanju, jer se upravo tada možemo naći u nepredviđenim opasnostima.
Pre otprilike trinaest godina bio sam u Pskovo-pečerskom manastiru zajedno s našim parohijaninom Nikolajem Sergejevičem Leonovim, profesorom istorije, general-potpukovnikom obaveštajne službe, koji je inače godinama učestvovao u televizijskoj emisiji „Ruski dom”. Tom prilikom Nikolaj Sergejevič upoznao se s ocem Jovanom (Krestjankinom), koji ne samo da je ostavio snažan utisak na njega, nego mu je, po rečima samog Leonova, i mnogo pomogao.
U to vreme Nikolaj Sergejevič je tek počeo da se upoznaje sa životom Crkve i tražio je odgovor na brojna pitanja. Posebno me je zamolio da mu objasnim učenje Crkve o svetu anđelâ, naročito Anđela Čuvara. Trudio sam se da mu to što bolje objasnim, ali, bez obzira na to što je Nikolaj Sergejevič bio veoma delikatan čovek, osećao sam da je bio razočaran mojim neveštim objašnjenjima. Bilo mi je krivo što je to tako i jedino mi je preostalo da se uzdam u pomoć Božju.
Uz pouke i blagoslov oca Jovana iz Pskovo-pečerskog manastira krenuli smo za Moskvu ranom zorom. Bilo je leto. Pošto nas je čekao dug put, pre polaska sam zamolio mehaničare manastirske garaže da provere naš automobil i da dospu ulje.
Put je bio prazan tako da smo jurili punom brzinom. Dok sam vozio, pomno sam slušao priču Nikolaja Sergejeviča o jednom njegovom davnom službenom putu. Inače, Nikolaj Sergejevič odavno je obećao da će mi ispričati tu priču. Nikad u životu nisam upoznao čoveka koji ume tako zanimljivo da priča. Dok bi ga slušali, ljudi bi prosto ostajali bez daha. Tako je bilo i u mom slučaju.
U jednom trenutku uhvatio sam sebe kako razmišljam o tome da bi svakog trenutka moglo da nam se dogodi nešto nepredviđeno. Automobil se kretao sasvim uobičajeno i ništa nije davalo povoda za zabrinutost, ni uređaji, ni način kretanja automobila, niti miris u samom automobilu. Bez obzira na sve to, osećao sam se sve nelagodnije.
– Nikolaje Sergejeviču, čini mi se da se nešto događa sa automobilom – prekinuh svog suvozača.
Leonov je bio iskusan vozač s dugogodišnjim stažom. Pažljivo je proverio situaciju i rekao mi da je sve uredu. Ali bez obzira na to, moja neobjašnjiva uznemirenost postajala je sve jača. Najzad sam mu rekao:
– Mislim da treba da se zaustavimo.
Nikolaj Sergejevič je još jednom pažljivo pregledao sve uređaje na kontrolnoj tabli, oslušnuo rad motora i začuđeno me pogledavši ponovio da, po njegovom mišljenju, nema razloga za zabrinutost. No, bio sam toliko uznemiren da sam i po treći put rekao da moramo stati. Nikolaj Sergejevič napokon pristade.
Čim sam zakočio, ispod haube je pokuljao crni dim. Izjurili smo iz auta i odmah sam otvorio haubu. Iz motora je suknuo plamen. Nikolaj Sergejevič zgrabi sa zadnjeg sedišta svoj sako i njime ugasi vatru. Kad se dim razišao, shvatili smo o čemu se radi. Mehaničari iz manastira dosuli su ulje, ali su zaboravili da vrate poklopac, koji je ostao pored akumulatora. Tako se ulje čitavim putem razlivalo po vrelom motoru, ali se zbog velike brzine dim i smrad nisu osećali u autu. Da smo nastavili vožnju samo još kilometar-dva, verovatno bi se sve to tragično završilo.
Pošto smo donekle uspeli da sredimo auto, polagano smo krenuli nazad u manastir. Usput sam upitao Nikolaja Sergejeviča da li su mu potrebna dodatna objašnjenja o Anđelu Čuvaru i njegovoj ulozi u našem životu. Nikolaj Sergejevič mi reče da je danas dobio dovoljno jasno objašnjenje i da je to dogmatsko pitanje potpuno shvatio.
Arhimandrit Tihon (Ševkunov)
Sa ruskog Božana Stojanović
Izvor:www.podviznickaslova.wordpress.com