U slobodno vreme...

Deo svog godišnjeg odmora uvek posvetim čitanju. Ovaj put, preporuku za čitanje predlažem roman "Zapis duše", naše poznate spisateljice Ljiljane Habjanović Đurović. Roman koji me je podstakao da razmislim o svom životu i da pokrenem neke promene. Pročitajte ako niste, nećete zažaliti!

Opis

"ZAPIS DUŠE je roman o poslednjoj srpskoj despotici i svetiteljki. O vlastelinki koju je narod nazvao majkom. Roman o putu duše po ishodu iz tela. O životu posle smrti.

Gospod je odgovorio:"Da li si pročitao karakteristike u ovoj narudžbini?

Treba da može da se pere, ali da ne bude od plastike...

Treba da ima 180 pokretljivih delova i da svi budu zamenljivi...

Treba da jede samo malo hrane i pije malo crne kafe....

Treba da ima krilo koje nestaje kada stoji...

Njen poljubac treba da leči sve: od slomljene noge do slomljenog srca...

I šest pari ruku."

Anđeo je odmahnuo glavom i rekao: "Šest pari ruku? Nemoguće!"

"Ma ne prave meni te ruke problem," rekao je Gospod. "Već tri para očiju koje bi majke morale da imaju..."

"U pitanju je standardni model?" upita anđeo.

Bog klimnu glavom.

"Jedan par očiju koji može da vidi kroz vrata kad pita: "Šta radite tamo, deco? Drugi par na potiljku kako bi videla ono što ne treba da vidi, ali mora da zna. I treći par joj treba kad god dete pogreši, da ga pogleda s puno razumevanja i ljubavi."

"Gospode," reče anđeo vukući ga za rukav "Idi spavaj. Sutra ćeš završiti..."

"Ne mogu," reče Gospod "Tako sam blizu kreacije koja je najsličnija meni. Već sam napravio jednu koja samu sebe isceljuje, koja može da nahrani šest članova porodice s jednim kilogramom mesa, koja devetogodišnjaka može da natera da se okupa..."

Anđeo je pogledao model sa svih strana. "Previše je mekana," reče kroz uzdah.

"Ali je jaka!" reče Gospod uzbuđeno.

"Nisi svestan šta sve majka može da uradi i da podnese."

"Može li da misli?"

"Ne samo da može da misli, već može i da smisli i razloge i pronađe kompromise," odgovori Tvorac.

Na kraju, anđeo pređe prstom preko majčinog obraza.

"Ovde curi," reče. "Rekoh ti da si se previše toga uključio u ovaj model."

"Ne, ne curi," reče Tvorac. "To je suza."

"A za šta služi?"

"Za radost, tugu, razočaranja, bol, usamljenost i ponos."

I tako Majka bi stvorena - plod jednog genija.

Jednog dana otišli su, po ko zna koji put, zajedno u lov. Tokom tog lova u samoodbrani divlja zver je napala kralja. Njegov rob je uspeo ubiti životinju, ali nije uspeo sačuvati svoje veličanstvo da ne izgubi prst. Ljut i bez imalo iskazivanja zahvalnosti što je spašen, plemić upita: ”Je li Bog dobar? Da je dobar, ja ne bih bio napadnut i ne bih izgubio prst.”

Rob mu odgovori: ”Moj kralju, uprkos svemu, ja vam samo mogu reći da je Bog dobar, i da On zna zašto se to dogodilo. Sve što Bog čini je savršeno. On nikada ne greši!”

Besan zbog odgovora, kralj je naredio da uhapse i zatvore njegovog roba u najmračniju tamnicu.

Posle mesec dana, kralj je opet otišao u lov, ali ovaj put sam. Na njegovu nesreću, posle kraće jurnjave i borbe uhvatiše ga neki divljaci koji su od pamtiveka obavljali ritualno žrtvovanja ljudi.

Na oltaru i spremni da žrtvuju plemića, divljaci su primetili da njihova žrtva nema jednog prsta. U skladu s njihovim običajima, samo zdrava i cela osoba sa svim svojim delovima može biti ponuđena bogovima. Kralj bez prsta se smatrao lošom i podcenjujućom žrtvom za njihove bogove. Stoga su oslobodili kralja.

Nakon povratka u palatu, kralj je naredio da oslobode roba. Primio ga je radosno i rekao: „Bog je uistinu bio dobar prema meni! Gotovo da su me ubili neki divljaci, ali sreća, zbog jednog prsta koji nisam imao, oslobodiše me. Ali imam jedno pitanje: ako je Bog tako dobar, zašto je meni dopustio da tebe stavim u zatvor?“

Rob odgovori: „Moj kralju, da sam ja išao sa tobom u lov, i mene bi uhvatili i verovatno žrtvovali, jer ja nisam bez jednog prsta. Zapamti, sve što Bog čini savršeno je. On nikada ne greši. Dao ti je da me staviš u zatvor kako ne bih išao sa tobom u lov.“

Često se žalimo u životu i negativnim stvarima koje nam se događaju, zaboravljajući da ništa nije slučajno i da sve ima svoju svrhu.

Svako jutro predaj svoj dan Bogu, nemoj biti u žurbi.

Traži od Boga da nadahnjuje tvoje misli, vodi ono što radiš i ublažuje tvoja osećanja. I nemoj se plašiti.

Raduj se, Bog je uvek u pravu!

Izvor: www.beograd.in

Približava se kraj nedelje i želim da podelim jednu lepu poučnu priču sa vama pre spavanja. Uživajte u ostatku večeri...

Neki stari trgovac vodom je svako jutro odlazio na izvor gde bi napunio svoja dva glinena vrča i odnosio ih na ramenima kupcima u grad.

Jedan od tih vrčeva beše napukao i zato je gubio prilično vode do odredišta, a drugi beše potpuno nov i donosio je više zarade.

Celi, noviji vrč je bio ponosan na svoj rad jer je u njemu nosač donosio mnogo više vode nego u oštećenom, a oštećeni vrč se zbog toga stideo.

Osetivši se manje vrednim, napuknuti vrč jedno jutro progovori vlasniku:

"Sramim se jer ti ne mogu služiti onako kako to želim. Svestan sam svojih ograničenja i da zbog mene ne dobijaš očekivanu zaradu, jer sam napola prazan kad u grad stignemo. Molim te oprosti mi moju slabost!"

Idućeg jutra, na putu od izvora prema gradu, vlasnik upita napuknuti vrč:

"Pogledaj kraj puta, šta vidiš?"

"Predivan je, pun cveća", odgovori vrč.

"Predivan je zahvaljujući tebi. Jesi li primetio da cveće duž puta kojim idemo cveta samo na tvojoj strani, ali ne i na strani celog vrča? To je zato što sam znao za tvoj nedostatak te sam kupio seme i posejao ga na tvojoj strani puta, a ti si ga, i ne znajući, svaki dan zalivao. Već dve godine berem to čudesno cveće koje mojoj porodici i meni donosi toliko radosti. Kada ti ne bi bio takav kakav jesi, to nas cveće ne bi radovalo iz dana u dan. Zato ne zaboravi da smo svi pomalo slomljeni, ali Bog zna kako načiniti čudo iz naše slabosti".

(Nepoznat autor)

Nedeljom kupujem  Večernje Novosti zbog dodatka Život plus gde u slobodno vreme možete pročitati zanimljive članke iz raznih oblasti života. Jedne nedelje bio  je  zanimljiv članak vezan za  našeg poznatog pisca  i slikara Momu Kapora gde sam pročitala mudre  reči vezane za život. Podeliću neke od njih  sa vama.

• Osmehneš se deci, ona vrate sa osmehom. Osmehneš li se odraslima, oni se pitaju: „Zašto se ovaj smeje?“

• Čovek može da kaže da mu život nije promašen ako može jednu jedinu stvar da uradi bolje od drugih.

• Nama je ljubav bila sve, i još više od toga: zavera dvočlane grupe koja je odlučila da se odupre daleko nadmoćnijem neprijatelju, ničim drugim do slepom snagom svoje privrženosti.

• Nikada nemamo dovoljno vremena za one koji nas vole, već samo za one koje mi volimo.

• Ima li tragičnijeg čoveka od onog koji je najzad dobio sve što je nekad želeo?

• Čovek može da nađe koliko god hoće prijatelja sa kojima će da priča, ali malo onih sa kojima će da ćuti.

• Usamljenost nije u tome što smo sami, nego u tome što ne postoji ništa za čim čeznemo.

• Možda se sreća sastoji u tome da na vreme prestanemo sa trkom za srećom? Da stignemo do života pre no što nam lekari zabrane pušenje, alkohol, hranu, kupanje, sunčanje, ljubav.

• Sem onog što nosite u glavi i umee rukama, ne posedujete ništa. Igrali smo se neko vreme na Zemlji, trudili se da igra bude fer-plej i otišli. Mi koji nemamo ništa, umemo lakše i bez žaljenja. Zamislite kako je teško Rokfeleru da umre, a kako je to lako piljaru sa Čubure.

• Čemu bi uopšte život trebao da vodi? Kad već hoćeš da čuješ šta mislim o tome, reći ću ti: samo bez aplauza, molim! Neću da utucam ovaj svoj životić u nekom neprestanom čekanju. Šta radiš celog bogovetnog dana, samo nešto čekaš? Platu, večeru, proleće, letovanje, zimu, da provri ručak, da se ugreje peć, maturu, pa fakultet, pa muža, pa decu, pa unuke, pa kišu, pa sunce, pa da prestane vetar, pa da otplatiš kredit, pa da ti se očiste dosadni gosti iz kuće, pa da počne predstava, da počne počne neka televizijska masaža- i šta si radio? Ništa! Hoću da mi se sve dešava odmah. Evo sada!