Tradicija
Ovaj put, sa društvene mreže Facebook delim jedan lep post.
Jedna moja poznanica je podelila smoje misli o tradiciji. Uvek možete nešto korisno pročitati i na Faceu! 
TRADICIJA - PRAVO NA STVARANjE LEPOTE
Tradicija je sve ono što je lepo u jednom narodu.
Svaka generacija svojim rođenjem donosi neku novu lepotu koja se pakuje i čuva u dragocenoj riznici istorije tog naroda za buduće generacije.
Tradicija je smernica i uputstvo kako živeti poštenim, plemenitim i udobnim životom za ljude na određenom prostoru u određenom istorijskom periodu.
Neke vrednosti su neprolazne i nepromenjive.
Ljubav je ljubav, saosećanje je saosećanje, dobrota je dobrota i pre hiljadu godina i sada i zauvek...
Ali kada je na primer umetnost u pitanju moramo dozvoliti da svaka nova generacija u nju utka delić svoje lepote, bez straha da ćemo tme srušiti tradiciju svog naroda, jer to se neće dogoditi, zato što lepota ne ruši već gradi i nadograđuje.
Pogrešno tumačenje i praktikovanje tradicije uzrok je svakog zla na ovom svetu i užasne mržnje i netrpeljivosti među narodima.
I čudno je to kako jedno uputsto za život u blagostanju, koje je savršeno jasno i precizno (kao i svaka druga Božja tvorevina) u glavama nekih ljudi može potpuno da se izobliči i pretvori u svoju grotesnu suprotnost, ratni poklič i poziv na krvoproliće...
I zato ako vidite nekoga da maše zastavom na kojoj piše "TRADICIJA" i vatreno priča o očuvanju iste a pritom juriša na drugi narod žedan krvi, nemojte ga pratiti. Molim vas.
Pročitajte ponovo dve rečenice sa početka priče :
"TRADICIJA JE SVE ONO ŠTO JE LEPO U JEDNOM NARODU. SVAKA GENERACIJA SVOJIM ROĐENjEM DONOSI NEKU NOVU LEPOTU.."
U našem narodu ima puno, puno lepote zato što živimo na predivnoj, pitomoj zemlji.
A svako zlo koliko god veliko bilo na kraju pojede samo sebe i ispari kao magla na suncu.
I posle toga treba da bude zaboravljeno i ne treba da se čuva u srcu jer ga tako veštački održavamo u životu i trujemo nove generacije uskraćujući im time pravo da stvaraju lepotu.
Onaj ko poštuje tradiciju svog naroda, nikada neće nasrnuti na drugi narod, čak ni rečima. A pogotovo ne kada je taj drugi narod u nevolji i na njegovom pragu.
Jer čovek koji poštuje tradiciju, u svojoj duši ima usađenu plemenitost i mudrost svih predhodnih generacija koji su tu Božju iskru sačuvali za njega.
Samo onaj ko tu vrstu nasleđa ima u sebi, zna njegovu neprocenjivu vrednost i može da ga deli nesebično, jer se ono time beskrajno umnožava...