Ova tema me je oduvek inspirisala. Najveću kreaciju možemo pronaći u prirodi. Naša planeta je puna kreativnih primera. Ovaj put delim slike biljki neobičnog izgleda koje sam pronašla na različitim sajtovima i koje su me fascinirale.
Uživajte! Relax for eyes!
Njen radni dan počinje u 3h ujutru. Tatjana Stanojević ima 27. Godina i ima malu proizvodnju hlebova u Pančevu. Rano ustaje da bi ispekla hleb i pripremila testo za sutradan. Najuzbudljiviji deo jutra za nju je vađenje hleba iz rerne. Tada vidi rezultate svoga rada. Pomisao na to da pravi zdrav i ukusan hleb čini je iznova srećnom. Kada se hlebovi ohlade, trudi se da svaki lepo upakuje. Zadovoljna je što je uspela da svoju ideju realizuje do kraja i sa većinom svojih kupaca već se sprijateljila. Veoma su ljubazni I cene njen trud i vreme koje ulaže da napravi zdrav hleb. Najviše vole hleb sa maslinama, makom i bundevom. Ali i jedan vrlo poseban koji je sama osmislila, sa lavandom i medom. Čokoladni hleb je mnogima omiljena poslastica i po njemu je pekara dobila ime “Noar” (Noir). Kupci često joj kažu da ih hleb podseća na detinjstvo. Oko podneva biciklom razvozi hleb onima koji ne mogu da dođu do pekare. Voli da vozi bicikl i to joj, kako kaže ne predstavlja problem. Sve je počelo iz znatiželje pokušavajući da napravi zdrav hleb bez kvasca I aditivia za svoju porodicu i bliske prijatelje. Sakupljala je recepte hlebova iz celog svet. Išla je i u Englesku na usavršavanje. Tamo je upoznala divne ljude i stekla veliko znanje i iskustvo. U Engleskoj je naučila više da ceni zanatsku proizvodnju i preduzetnički duh. Po povratku je renovirala svoju staru kuću i pretvorila je u pekaru. Bilo joj je potrebno mnogo truda da se to ostvari. Naučila je čak da malteriše I gletuje. Kada god ima vremena, radi u svojoj organskoj bašti. Gaji povrće, voće i začine. To je mesto na kome se opušta I sakuplja energiju za sledeći radni dan.
Izvor: Blic žena
Još jedan lep primer kreativne mlade žene. Kada sam pronašla članak, morala sam da ga podelim sa vama!
Mnogi smatraju da ljudi koji vode računa o sebi da su sebični. Većina nas je u nekom periodu odrastanja nesvesno ukorenila pogrešno verovanje da dobra osoba treba da bude "nesebična" i da vodi brigu o drugima, pa čak i na ličnu štetu... Šta se dešava kada počnemo da volimo sebe? Sensa magazin je napisao dobar članak na ovu temu.
Link za članak: http://www.lovesensa.rs/clanci/psihologija/sta-ce-se-desiti-kada-pocnete-da-volite-sebe
Volite sebe da bi mogli da volite druge i oni vas!
Foto:www.studiob.rs
Ona je novinarka koja vodi jedan originalan stil života. Možda ste pročitali o njoj u časopisu Lisa. Ja je moram izdvojiti kao originalnog primera kreativca. Novinarka i voditeljka Studija B Smiljana Popov odlučila je da njena emisija bude originalnija od drugih i da upozna detaljno svoj grad. “Beograd za početnike” posvećen je malim pričama i velikim idejama Beograđana o tome u kakvom gradu bi voleli da žive i šta sami rade za njega. Smiljana traga za pričama koje gledaocima mogu da probude nešto zaista ljudsko što je na televiziji danas retkost. Na stotine ljudi prošlo je kroz njenu emisiju. Njena inspiracija je Dragana Ćosić i emisija “Beograd noću”.
Smiljana praktikuje vožnju biciklom kao zdrav način života. Kaže da je to najbrži i najsigurniji beg od "šizofrenije betonske džungle", problema, stresa na poslu. Dok vozi bicikl, Beograd vidi drugačije, kao vedrije, pitomije, manje nervozno i manje bahato mesto. Ljudi koji voze bicikle, rolere, skejtove manje su nervozniji i nisu ni prići ljudima koji putuju gradskim prevozom i vozačima automobila koji su namrgođeni i spremni na svađu.
Vožnja biciklom dobra je za održavanje kondicije i linije. Poboljšava cirkulaciju, smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, poboljšava metabolizam, ali i mišiće na leđima i samu kičmu. Luči hormon sreće i čini nas ispunjenijima.
Smiljana voli svoj posao i zbog pronalaska idealne doze primenjene književnosti, kako bi Duško Radović rekao. Studirala je svetsku književnost i novinarstvo joj je se slučajno dogodilo. Svojim poslom ulepšava život mnogima, kao i sebi što je rečima neopisivo!
Izvor: Lisa
Neke od njenih emislija mogu se pronaći na Youtubu:
https://www.youtube.com/watch?v=siBsp13uers
https://www.youtube.com/watch?v=GVGzDBqjnK4
Čitajući hrvatski blog Ženski kutak naišla sam na jednu priču o ženi koja je svoj privatni posao pokrenula bez plana i strategije. Pošto sam učila na fakultetu da nema pokretanja svog privatnog posla bez biznis plana ovaj članak me je podstakao na razmišljanje.
Žena po imenu Martina Bračić je vlasnica poznate poslastičarnice u Hrvatskoj „Torte i to“. Poznata je po tortama od sira. Martina je završila studije politologije i posle osnovnih studija upisala je magistarske studije u Londonu, za koju je dobila stipendiju. Nakon magistrature radila je četiri godine kao viša savetnica u međunarodnoj vojnoj saradnji u Ministarstvu odbrane. Iako je posao, kako ona tvrdi bio dobar, došlo je do zasićenja u državnoj upravi pa je poželela da se bavi nečim kreativnim.
Kako je bila vešta u pečenju torte od sira, odučila je da počne da se bavi pečenjem torti. Nakon porodiljskog bolovanja, kada joj je dete napunilo godinu dana, na poslu je uzela neplaćeno kako bi započela novi biznis.
Iznajmila je manji prostor jer je samo pravila torte od sira jer joj e to u tom trenutku bilo najtraženije. Kao i svi početnici, ni Martinin početak nije bio lagan te se ubrzo susrela sa problemom. Pekla je torte ali nije ih imala gde prodavati. Problem bi bio što bi kupci morali kupiti celu tortu, koja zbog sastojaka nije bila jeftina, a nisu je mogli ni probati. Pošto je proizvod bio kvalitetan brzo se pročulo za njene torte.
Martina nije imala nikakav poslovni plan, niti je ulagala u marketing. Reklama je bila preporuka. Ono što je još radila na početku delila je torte besplatno, da ljudi isprobaju. Za torte se pročulo jer je proizvod jako kvalitetan, tako da za sada nije još ulagala u marketing. Ime poslastičarnice nije dugo smišljala, nego joj je to prvo palo na pamet. U početku sve je sama radila. Muž jo j je pomagao u podizanju deteta kao i u finansijama jer je njenu ideju podržao od samog početka. Tri meseca radila je od jutra do ponoći i shvatila da ne može sama i da ne viđa svoje dete. Onda je počela polako da zapošljava ljude. Od 2005 do danas zaposleno je 40 osoba raznih struka, za pečenje torti i kolača- od ekonomista do tekstilnih tehničara. Početna investiija je bila oko 20 000 eura i do sada još nikada nije bila u gubicima. Pored pet poslastičarnica u Zagrebu ima jednu i u Sarajevu koja odlično posluje. Osim torti od sira, ponudu je proširila i na druge vrste torti i kolača. Kao i na sve, i na njeno poslovanje je uticala kriza, ali ne značajno.
Iako kao preduzetnia celo vreme radi te ni na godišnjem odmoru ne gasi mobilni, kaže da nikad se nije požalila što je napustila posao u državnoj firmi i započela vlastiti posao. Danas se u Zagrebu proširila ponuda poslastičarnica, ali ova preduzetnica ih ne smatra svojom konkurencijom jer imaju različite proizvode. Često se međusobno preporučuju ako nemaju traženi proizvod u ponudi.
Izvor: Ženski kutak
Powered by blog.rs